СВЕТИЊА

За све нас реч светиња има различита значења. За мене је та реч веома важна и велика као и реч љубав. Светиња је све оно што највише волим, што ми највише значи и без чега не могу да живим.

Ипак ме реч светиња највише подсећа на нашу цркву. У нашем народу се каже када неко иде у цркву да иде у светињу. У цркви су духови наших светих предака са којима ми се чини да заједно служимо литургију. Црква је највећа светиња, јер нас учи најважнијим стварима о животу: да волимо Господа, своје ближње, школу и своју земљу... Учи нас да будемо бољи људи.

Друга најважнија светиња за мене је моја породица. Она ми пружа све. Пружа ми љубав, подршку и наду да ћу успети у животу. Породица је толико велика светиња да на њу треба да мислимо стално и да све што чинимо, радимо за добробит наше породице.

После породице, највише времена посвећујем тренинзима и школи. Спорт ми је веома важан у животу, јер са својим другарима и тренерима проводим најузбудљивије и најзабавније моменте. Веома сам поносан када пре такмичења слушам нашу химну. Тада знам да се и ја борим за своју земљу, да јој нешто дајем. И наша химна би требала сваком од нас да буде светиња, јер она представља нашу земљу у сваком смислу.

И поред ових великих и битних ствари, за мене су и мање ствари велика светиња. То су моји пријатељи, моја отаџбина, моја кућа, хлеб који једем; па чак и сунце које нас греје. И природа је велика светиња, јер нам даје све што нам је потребно за живот. Када би сви људи схватили да су све ово светиње, мислим да би свет био једно боље место за живот.

Увек када помислим о светињи, преплаве ме дивна и снажна осећања. Осећам како ће ми срце пући од силне љубави. О светињама бих могао да причам још пуно, али неке од њих се не могу исказати речима.

Јаков Стојшин V4, ОШ „Милош Црњански“, Жабаљ