уторак, 21. октобар 2014.

Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији


Зима је. Седим у топлој соби. Поспана сам, али још желим да читам. У рукама држим књигу епских песама „Почетак буне против дахија“. Зар то напољу грми? Веома чудна појава у ово доба године. Да ли нам то свеци са неба шаљу поруку?
Подигао се народ, више не може да трпи турски зулум. Ходам боса по пољу. Хладно ми је. Поред мене пролази народ. У рукама носе крваве барјаке. Исцрпљена сам и једва се држим на ногама. Све ми је теже да ходам, падам на земљу. Отварам очи и гледам у небо. Чинило ми се некако црвенкасто. Десилио се нешто страшно. Нешто што је у њима распламсало бес и мржњу. Устајем и крећем са њима. Са свих страна чујем гласове. „Посекли су главе нашим кнезовима! Више нас нико не може зауставити!“ Више ништа није могло да их спречи да дигну устанак и протерају Турке са своје земље. Били су одлучни и непоколебљиви.
Дахије су биле успаничене. Нису знали шта да чине. Почели су да напуштају српску земљу, али их их је народ сустигао и погубио. Био је то почетак ослобађања земље. Из далека су се чули звуци гусала. Полако се тај звук претапао у звук звекета сабљи, рзања коња, јаук рањених јунака. Прилазим све ближе. Стојим пред човеком који је видео и наслутио страшна искушења свога народа, који је чуо гласове наде и спасења. Осећања су ми помешана, и срећна сам и тужна. Док стојим тако поред њега и слушам тужне тонове, поред мене промичу слике српских јунака. Уз гусларско певање чују се и звона цркве. Гледам према истоку. Тамо се рађало сунце слободе. Од Господа тражимо благослов да нам покаже пут вере и наде. Подрхтавало је тло.
Отварам очи. У својој соби сам. У руци ми је и даље она иста књига, прочитана до краја. Приближавам се прозору. На небу као да видим фигуру човека. У рукама држи гусле. Диже их према небу као да се захваљује небесима. Без песама Филипа Вишњића и осталих народних певача, херојска дела нашег народа не би имала славу какву заслужују. Ни после свих патњи и страдања које је преживео, наш народ није изгубио веру, наду и снове о слободи.


Слађана Мајски 8/3