Омиљени лик из читанке који ћу вам описати је дечак Баја. Он је главни лик у приповеци Бранка Ћопића ,,Поход на Мјесец".
Баја је веома радознао и маштовит дечак. Воли да сањари и да снове претаче у стварност. Због те његове радозналости много ме подсећа на мене. Свидео ми се зато што је схватио да може своје идеје да испроба, као и то да машта може свашта! Рекао је да му је тек пета година, а све се око њега почело вртети изнова и изнова. Појавиле су се и прве казне одраслих - не смеш бити ,,бена". Родитељи су му говорили да ће га проћи те његове бубице. Размишљао је мали Баја о себи, како ће га проћи те ,,вантазије", кад је детињство најлепши период живота, а тада је бар свако дете слободно на свој начин.
Једнога поподнева дошао је самарџија Петрак и њих двојица су заједно одлучили да крену у поход на Месец. Жеља да грабуљама дотакне Месец, дечака је очарала. Деда Раде га је због тога исмевао, а пошто се то десило, Петрак је бранио дечака говорећи како он има право. Разумео га је и бодрио у тој авантури. У себи је размишљао да је он бар био такав, као што је дечак Баја, можда би му се у животу срећа и осмехнула.
Кренуше заједно у поход, и како су се приближавали брегу, Месец је засијао у пуном сјају. Дечак је био уплашен, забринут и узбуђен. Од те ноћи му је у очима остао призор запаљене дедине ватрице, која се у његов сан преселила као стравичан Месечев пожар. Због тога се често питао да ли је боље бити месечар, или кад наиђе какво зло и туга у животу, тешити се алкохолом.
Снови оплемењују наш живот у младости. Поред разума, човек у себи носи и оно маштовито и фантастично, што би волео да претвори у стварност. Сећање на детињство, као и драге особе и лепе тренутке проведене са њима, најдуже трају, па им се човек често враћа.
Ања Саватовић 5/5
ОШ ,,Милош Црњански" Жабаљ
